Vesti

Biografija

Vuk Stefanović Karadžić je rođen 7. novembra 1787. godine u selu Tršiću, u blizini Loznice. Osnovnu školu je pohađao u Loznici i u manastiru Tronoša. Obrazovanje nastavlja u Sremskim Karlovcima i u Beogradu, ali zbog slabog zdravlja i nemaštine nije uspeo da se duže zadrži u školama. Kasnije odlazi u Beč, gde upoznaje Jerneja Kopitara, koji će imati veliki uticaj na njegov rad.

Vuk je bio pionir u reformisanju srpskog jezika i pravopisa. Zalagao se za to da književni jezik bude zasnovan na narodnom govoru. Njegova čuvena maksima bila je: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“

Osim jezičke reforme, Vuk je sakupljao i objavljivao srpske narodne pesme, priče, poslovice i druge umotvorine. Njegova zbirka narodnih pesama izazvala je veliko interesovanje širom Evrope, a podrška velikih evropskih umova, kao što su Jakob Grim i Johan Volfgang Gete, donela mu je međunarodnu slavu.

Vuk Stefanović Karadžić se oženio Anom (Anandijom) Krsmanović 1815. godine u Beču. Ana je bila ćerka uglednog trgovca, poreklom iz Srbije. Brak je bio stabilan i pun razumevanja, a Ana je pružala Vuku veliku podršku u njegovom naučnom i književnom radu.

Imali su nekoliko dece, ali je samo ćerka Vilhelmina — poznatija kao Mina Karadžić — preživela do odraslog doba. Mina je bila veoma obrazovana, znala je strane jezike i bavila se prevođenjem, pisanjem i crtanjem. Bila je bliska saradnica svoga oca i čuvar njegovog nasleđa posle njegove smrti.

Reforma srpskog jezika

Vuk Stefanović Karadžić je najpoznatiji po velikoj reformi srpskog jezika. U njegovo vreme, srpski književni jezik je bio mešavina crkvenoslovenskog, ruskog i srpskog, nerazumljiv običnom narodu. Vuk je verovao da književnost treba da koristi narodni jezik, jezik kojim ljudi stvarno govore.

Glavne ideje reforme:

• "Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano." – ovo je bila njegova glavna jezička ideja.
• Uveo je nova slova u azbuku (npr. j, lj, nj, đ, ć, dž) kako bi svako slovo predstavljalo jedan glas.
• Ukinuo je nepotrebna slova iz stare azbuke.
• Zamenio je dotadašnji književni jezik narodnim govorom – kao osnovu je uzeo štokavsko-ekavski dijalekat.

Važna dela:

• "Pismenica serbskoga jezika" (1814) – prva gramatika na narodnom jeziku.
• "Srpski rječnik" (1818) – rečnik sa oko 26.000 reči, prvi takve vrste na srpskom.

Otpor i priznanje:

U početku, Vukove reforme nisu bile dobro prihvaćene. Mnogi su ih kritikovali, naročito predstavnici Srpske pravoslavne crkve i obrazovane elite. Međutim, vremenom su njegove ideje pobedile. Danas se savremeni srpski jezik zasniva upravo na Vukovoj reformi.

Sakupljanje narodnih pesama i usmene književnosti

Jedan od najvećih doprinosa Vuka Karadžića je sakupljanje i objavljivanje srpske narodne književnosti. Vuk je verovao da se duh naroda najbolje čuva u njegovoj usmenoj tradiciji – u pesmama, pripovetkama, poslovicama i pričama koje se prenose s kolena na koleno.

Šta je radio?

• Putovao je po selima i beležio ono što je slušao od običnog naroda – epske i lirske narodne pesme, bajke, priče, zagonetke i poslovice.
• Često je sarađivao sa poznatim kazivačima, poput Filipa Višnjića, slepog guslara.
• Smatrao je da je narodni glas vredan isto kao i dela velikih pisaca.

Važne zbirke:

• "Narodne srpske pjesme" (od 1814. do 1864.) – više tomova epskih i lirskih pesama.
• "Život i običaji naroda srpskoga" – etnografski zapisi o običajima, praznicima i životu srpskog sela.
• "Srpske narodne poslovice" – sabrao preko 3.000 poslovica.

Značaj:

• Vukov rad je sačuvao ogromno kulturno blago koje bi inače nestalo.
• Srpske narodne pesme su, zahvaljujući njemu, postale poznate i van Srbije – prevođene su na nemački, engleski i druge jezike.
• Nemački pesnik Johan Volfgang Gete je bio oduševljen srpskim narodnim pesmama.

Biografija

Vuk Stefanović Karadžić je rođen 7. novembra 1787. godine u selu Tršiću, u blizini Loznice. Osnovnu školu je pohađao u Loznici i u manastiru Tronoša. Obrazovanje nastavlja u Sremskim Karlovcima i u Beogradu, ali zbog slabog zdravlja i nemaštine nije uspeo da se duže zadrži u školama. Kasnije odlazi u Beč, gde upoznaje Jerneja Kopitara, koji će imati veliki uticaj na njegov rad.

Vuk je bio pionir u reformisanju srpskog jezika i pravopisa. Zalagao se za to da književni jezik bude zasnovan na narodnom govoru. Njegova čuvena maksima bila je: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“

Osim jezičke reforme, Vuk je sakupljao i objavljivao srpske narodne pesme, priče, poslovice i druge umotvorine. Njegova zbirka narodnih pesama izazvala je veliko interesovanje širom Evrope, a podrška velikih evropskih umova, kao što su Jakob Grim i Johan Volfgang Gete, donela mu je međunarodnu slavu.

Vuk Stefanović Karadžić se oženio Anom (Anandijom) Krsmanović 1815. godine u Beču. Ana je bila ćerka uglednog trgovca, poreklom iz Srbije. Brak je bio stabilan i pun razumevanja, a Ana je pružala Vuku veliku podršku u njegovom naučnom i književnom radu.

Imali su nekoliko dece, ali je samo ćerka Vilhelmina — poznatija kao Mina Karadžić — preživela do odraslog doba. Mina je bila veoma obrazovana, znala je strane jezike i bavila se prevođenjem, pisanjem i crtanjem. Bila je bliska saradnica svoga oca i čuvar njegovog nasleđa posle njegove smrti.

Reforma srpskog jezika

Vuk Stefanović Karadžić je najpoznatiji po velikoj reformi srpskog jezika. U njegovo vreme, srpski književni jezik je bio mešavina crkvenoslovenskog, ruskog i srpskog, nerazumljiv običnom narodu. Vuk je verovao da književnost treba da koristi narodni jezik, jezik kojim ljudi stvarno govore.

Glavne ideje reforme:

• "Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano." – ovo je bila njegova glavna jezička ideja.
• Uveo je nova slova u azbuku (npr. j, lj, nj, đ, ć, dž) kako bi svako slovo predstavljalo jedan glas.
• Ukinuo je nepotrebna slova iz stare azbuke.
• Zamenio je dotadašnji književni jezik narodnim govorom – kao osnovu je uzeo štokavsko-ekavski dijalekat.

Važna dela:

• "Pismenica serbskoga jezika" (1814) – prva gramatika na narodnom jeziku.
• "Srpski rječnik" (1818) – rečnik sa oko 26.000 reči, prvi takve vrste na srpskom.

Otpor i priznanje:

U početku, Vukove reforme nisu bile dobro prihvaćene. Mnogi su ih kritikovali, naročito predstavnici Srpske pravoslavne crkve i obrazovane elite. Međutim, vremenom su njegove ideje pobedile. Danas se savremeni srpski jezik zasniva upravo na Vukovoj reformi.

Sakupljanje narodnih pesama i usmene književnosti

Jedan od najvećih doprinosa Vuka Karadžića je sakupljanje i objavljivanje srpske narodne književnosti. Vuk je verovao da se duh naroda najbolje čuva u njegovoj usmenoj tradiciji – u pesmama, pripovetkama, poslovicama i pričama koje se prenose s kolena na koleno.

Šta je radio?

• Putovao je po selima i beležio ono što je slušao od običnog naroda – epske i lirske narodne pesme, bajke, priče, zagonetke i poslovice.
• Često je sarađivao sa poznatim kazivačima, poput Filipa Višnjića, slepog guslara.
• Smatrao je da je narodni glas vredan isto kao i dela velikih pisaca.

Važne zbirke:

• "Narodne srpske pjesme" (od 1814. do 1864.) – više tomova epskih i lirskih pesama.
• "Život i običaji naroda srpskoga" – etnografski zapisi o običajima, praznicima i životu srpskog sela.
• "Srpske narodne poslovice" – sabrao preko 3.000 poslovica.

Značaj:

• Vukov rad je sačuvao ogromno kulturno blago koje bi inače nestalo.
• Srpske narodne pesme su, zahvaljujući njemu, postale poznate i van Srbije – prevođene su na nemački, engleski i druge jezike.
• Nemački pesnik Johan Volfgang Gete je bio oduševljen srpskim narodnim pesmama.

O Vuku Stefanoviću Karadžiću

Osnovna škola „Vuk Stefanović Karadžić“ u Starčevu

Istorijat škole

Predstavlja prvu osnovnu školu u Starčevu, osnovanu posle prve kolonizacije još 1800. godine, kao veronastavna škola, sve do 1880. godine. U tom periodu škola je imala izdvojena odeljenja za svaku etničku grupu, a nastava se odvijala u više školskih zgrada.

Posle Prvog svetskog rata osnovana je državna škola, najpre osnovna, a nešto kasnije i viša osnovna škola za svu decu, za uzrast od prvog do četvrtog razreda, a viša za peti i šesti razred.

Od 1947. godine nastava se izvodi od prvog do osmog razreda sa po dva odeljenja. Po oslobođenju 1944. godine, nastava se izvodi na srpskohrvatskom jeziku.

Školske zgrade

•  zidana je zgrada u gornjem kraju,
•  podignuta je i zgrada u donjem srpskom kraju.
•  pokrenuta je aktivnost za izgradnju nove školske zgrade.
•  nova škola je izgrađena i svečano otvorena.
• Ime „Vuk Stefanović Karadžić“ dobila je 1960. godine.
•  u sklopu škole izgrađen je nov objekat vrtića „Kremenko“.
• Upisana u sudski registar 5. juna 2001. godine, broj Fi 316/01 (odluka SO Pančevo od 26. aprila 1996).

Savremeno stanje

• Škola danas ima:
  • 25 odeljenja osnovne škole (oko 570 učenika),
  • 4 odeljenja predškolskog uzrasta (67 dece),
  • 4 grupe dece uzrasta od 3 do 5 godina (81 dete),
  • 76 zaposlenih.
• Obavlja i delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
• U školskoj 2015/2016. godini, za pohađanje pripremnog predškolskog programa bilo je upisano 68 polaznika, raspoređenih u 4 vaspitne grupe.

Objekti i kapaciteti

Škola raspolaže sa pet zgrada:

1. Prva zgrada:

• 16 učionica,
• biblioteka,
• zbornica,
• fiskulturna sala,
• kancelarije direktora, psihologa, pedagoga, sekretara,
• prostorije pomoćnog osoblja.

1. Druga zgrada:

• informatički kabinet.

1. Treća zgrada:

• kabinet tehničkog i informatičkog obrazovanja.

1. Četvrta zgrada:

• 4 učionice za decu predškolskog uzrasta,
• 4 učionice za decu od 3 do 5 godina,
• kuhinja za pripremanje obroka.

1. Peta zgrada:

• učionice za produženi boravak.
• U dvorištu škole nalaze se tereni za rukomet, košarku i odbojku.

Oprema i nastavna sredstva

Osnivanje i rad škole pratila je oprema za nastavu:

• nameštaj,
• nastavna sredstva,
• uređaji,
• rekviziti,
• alati i mašine.

Svi nastavnici i stručni saradnici imaju pristup računarima,
postoji računarski kabinet,
a svaka učionica ima računar sa internet mrežom.

1. OPŠTE ODREDBE
 
Član 1.
       Ovim Kodeksom uređuju se odnosi učenika, zaposlenih i roditelja u osnovnoj školi “Boško Palkovljević - Pinki” u Batajnici.
       U školi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti učenika, zaposlenih i roditelja.
       Zaposleni u školi imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u školi.
 
Član 2.
       U cilju očuvanja školske imovine i pojačane bezbednosti učenika i zaposlenih u školi, utvrđuje se Kodeks života i rada koji se odnosi na sve učenike, zaposlene i sva druga lica koja koriste usluge škole.
 
Član 3.
       Poštovanjem Kodeksa života i rada u školi omogućava se nesmetan rad, podiže opšta i radna disciplina, čime se povećava uspeh učenika, njihov ugled, kao i ugled škole.
 
 
2. PRAVA, OBAVEZE I DUŽNOSTI UČENIKA
 
Član 4.
       Prava učenika u školi ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i posebnim zakonima. Škola je dužna da obezbedi njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

1. kvalitetan obrazovno-vaspitni rad
2. uvažavanje ličnosti
3. svestran razvoj ličnosti
4. zaštitu od diskriminacije i nasilja
5. blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje
6. podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja
7. slobodu udruživanja u različite klubove
8. organozovanje učeničkog parlamenta
9. informacije o njegovim pravima i obavezama
10. učestvovanje u radu organa škole kada su na dnevnom redu pitanja od značaja za učenike
11. pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učenika u obrazovno-vaspitnom radu, ukoliko prava iz tačke 1. do 10. ovog člana nisu ostvarene.

 
Član 5.
       Dužnosti i obaveze učenika su da:

1. redovno pohađaju nastavu i izvršavaju školske obaveze
2. da se pridržavaju školskih pravila, odluka direktora, nastavnika i organa škole
3. savesno rade na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim programom
4. ne ometaju izvođenje nastave i ne napuštaju čas bez prethodnog odobrenja nastavnika
5. poštuju ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi
6. blagovremeno pravdaju izostanke sa časa i iz škole
7. čuvaju školsku imovinu i neguju čistoću i estetski izgled školskih prostorija
8. u školu dolaze prikladno odeveni, bez upadljivo kratkih sukanja i majica, majica na bretele, šortseva i obuće sa visokim potpeticema, sa pristojnim frizurama, kao i bez napadne šminke i nakita.
9. za vreme nastave isključe mobilne telefone. U suprotnom nastavnik ima pravo da ih privremeno oduzme.
10. brinu o ličnoj urednosti i higijeni, higijeni radnih prostorija i školske sredine u celosti
11. dolaze u školu najkasnije 10 minuta pre početka nastave, i posle znaka za početak nastave nalaze se na svojim radnim mestima, spremni za početak časa
12. ne mogu bez poziva i odobrenja ulaziti u nastavničku zbornicu, kancelariju direktora ili druge službene prostorije
13. poseduju đačku knjižicu u koju odeljenski starešina piše obaveštenja roditeljima i starateljima, uspeh učenika, disciplinske mere
14. izvršava i druge obaveze koje su utvrđene Zakonom i Statutom.

 
Član 6.
       Učenici su takođe dužni da:

• obezbede red u učionicama i drugim objektima i prostorijama škole za vreme trajanja nastave, ispita, kulturnih i drugih aktivnosti
• da se pristojno ponašaju i van škole prilikom odlaska na raznr manifestacije, izlete i ekskurzije u organizaciji škole
• vode računa o svojim odevnim predmetima, priboru, opremi i drugoj imovini, a posebno za vreme trajanja školskog odmora
• čuvaju od oštećenja i uništenja đačku knjižicu, svedočanstva i druge javne isprave koje izdaje škola, i da ne vrše prepravke i dopisivanje podataka u iste
• sva oštećenja školske imovine ili imovine drugih organizacija za vreme poseta ili izvođenja dela programa obrazovno-vaspitnog rada, škola ima pravo da po utvrđenim činjenicama naplati od počinilaca, ili od svih učenika dotičnog odeljenja, ukoliko se ne utvrdi počinilac
• zabranjeno je pušenje u prostorijama škole, unošenje i korišćenje alkohola, opijata i narkotičnih sredstava. Takav postupak smatra se težom povredom Kodeksa ponašanja, pa će se počiniocima izreći najstrožije disciplinske mere.
• najstrožije je zabranjeno unošenje oružja, oruđa i drugih sredstava kojima se mogu naneti ozlede i ugroziti životi učenika, radnika škole, i naneti šteta školskoj imovini, eksplozivnih i zapaljivih sredstava, alkohola i drugih opojnih sredstava.

 
Član 7.
       Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom - Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti.
       Učeniku može da se izrekne vaspitno-disciplinska mera za lakše povrede obaveza učenika u skladu sa opštim aktom škole, a za teže u skladu sa Zakonom o osnovnoj školi.
       Vaspitno-disciplinska mera može da se izrekne učeniku samo za povredu obaveze učinjene u toku tekuće školske godine.
 
Član 8.
       Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti niti voditi po isteku tri meseca od dana saznanja za povredu obaveze, odnosu po isteku školske godine u kojoj je povreda učinjena.
 
Član 9.
       Roditelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik pričini školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa Zakonom o osnovnoj školi.
 
 
3. ODELjENSKA ZAJEDNICA I UČENIČKI PARLAMENT
 
Član 10.
       Učenici jednog odeljenja škole obrazuju odeljensku zajednicu.
       Ovlašćenja i način rada odeljenske zajednice učenika bliže se uređuje Statutom škole.
 
Član 11.
       U drugom ciklusu osnovne škole može da se organizuje Parlament učenika.
       Parlament se organizuje radi:

• davanja mišljenja i predloga učenika stručnim organima, Školskom odboru, Savetu roditelja i direktoru škole o pravilima ponašanja u školi, godišnjem programu rada, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje
• razmatranja odnosa i saradnje učenika, nastavnika i stručnih saradnika
• obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje.

 
Član 12.
       Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda.
       Parlament se bira svake školske godine.
       Parlament ima predsednika i zamenika predsednika, kojima mandat traje jednu školsku godinu.
 
 
4. ODNOSI MEĐU UČENICIMA
 
Član 13.
       Odnosi među učenicima zasnivaju se:

• na principima humanih odnosa, iskrenog drugarstva, prijateljstva, međusobnog uvažavanja, poštovanja i kulturnog ophođenja
• međusobne razmirice učenici rešavaju u okviru odeljenske zajednice uz posredovanje odeljenskog starešine ili dežurnog nastavnika, direktora škole i pedagoško-psihološke službe
• ako učenik smatra da mu je naneta nepravda, zaštitu svog prava zatražiće od odeljenskog starešine ili dežurnog nastavnika, a po potrebi i direktora škole ili pedagoško-psihološke službe
• najstrižije je zabranjeno fizičko obračunavanje i samovoljno rešavanje međusobnih sukoba ili sukoba sa drugim licima u objektu i prostoru škole. Takvo ponašanje smatraće se težom povredom radne obaveze

 
 
Dežurni učenik
Član 14.
       Dežurni učenik može biti:  za stariju smenu učenik sedmog i osmog razreda, a za mlađu četvrtog razreda.
       Dežurne učenike određuje odeljenski starešina sa odeljenskom zajednicom.
       Dežurni učenik ne može biti učenik neprimerenog ponašanja, kao i učenik sa većim brojem nedovoljnih ocena.
       Dežurni učenik nosi vidljivu oznaku - traku ili bedž.
       Mesto dežurstva je pored službenog ulaza u školu.
Član 15.
       Dužnosti dežurnih učenika su:

• da u školu dođu najkasnije 15 minuta pre početka nastave i ostaju do kraja nastave
• da pomažu dežurnom nastavniku u održavanju reda i discipline u školi
• da vode evidenciju o ulasku stranih lica u školu

 
       Lice koje nije zaposleno u školi dužno je da dežurnom učeniku pokaže ličnu kartu, službeni poziv ili drugu ispravu radi svoje identifikacije. 
 
 
Redar
Član 16.
       Dužnosti redara su:

• da paze na red i disciplinu u odeljenju
• da pripremaju sredstva i uslove za nastavu
• da obaveštavaju nastavnike o odsustvu učenika
• da se staraju o ličnim stvarima, knjigama i priboru učenika, kao i higijeni i estetskom izgledu učionica
• da svako oštećenje u učionici prijavljuju dežurnom nastavniku, odeljenskom starešini ili domaru škole

 
       U koliko redari prikriju pričinjenu štetu, škola će od njih izvršiti nadoknadu iste.
 
 
5. ODSUSTVOVANjE UČENIKA SA NASTAVE
 
Član 17.
       Učenik je dužan da redovno pohađa nastavu u skladu sa školskim kalendarom koji utvrđuje Ministarstvo prosvete.
       Učenik je dužan da svoje izostajanje pravda lekarskim opravdanjem, ili opravdanjem roditelja ili staratelja, u roku od osam dana od dana odsustvovanja.
       Svaka zloupotreba ili podnošenje nelegalnog uverenja, opravdanja ili drugog dokumenta, povlači disciplinsku odgovornost.
       Za izostajanje sa nastave duže od osam dana, odeljenski starešina je dužan da uputi pismeni poziv roditelju ili staratelju preko sekretara škole, u cilju pribavljanja informacija o razlozima izostajanja učenika, radi preduzimanja mera od strane škole i drugih lica kako bi se obezbedilo redovno pohađanje nastave.
       Kada škola preduzme odgovarajuće mere, a učenik i dalje ne pohađa nastavu, sekretar škole će obavestiti nadležni organ.
       Ukoliko učenik potpuno prestane da pohađa nastavu, a podleže obavezi osnovnog školovanja, odeljenski starešina će to prijaviti sekretarijatu škole, radi prijave nadležnom organu.
 
 
Član 18.
       Ako učenik zakasni na nastavu, ne sme se zadržavati u hodnicima, sanitarnim prostorijama i drugim delovima zgrade, već odmah ulazi u učionicu u kojoj se izvodi nastava njegovog odeljenja.
       Posle javljanja nastavniku i usmenog obaveštenja o razlogu zakašnjenja, po odobrenju nastavnika učenik odlazi na svoje mesto i uključuje se u nastavu.
       Samovoljno napuštanje časa od strane učenika smatra se disciplinskim prekršajem i povlači odgovornost učenika.
 
 
6. ZABRANA DISKRIMINACIJE I STRANAČKOG ORGANIZOVANjA
 
Član 19.
       U školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju i omalovažavaju grupe i pojedinci na osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske i polne pripadnosti, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja i političkog opredeljenja.
       Pod diskriminacijom učenika podrazumeva se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika, povlađivanje, isključivanje ili ograničavanje, čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava, smanjenje prava ili prestanak jednakog tretmana učenika.
 
Član 20.
       U školi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje, niti korišćenje prostora škole za te svrhe.
 
 
7. ZAŠTITA PRAVA UČENIKA I RODITELjA
 
Član 21.   
       Učenik i njegov roditelj mogu da podnesu prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku, u roku od 15 dana od nastupanja slučaja.
       Direktor škole je dužan da prijavu razmotri i uz konsultacije sa učenikom i njegovim roditeljem odluči o njoj u roku od 15 dana od dana prijema prijave.
       Zaposleni u školi dužan je da prijavi direktoru škole kršenje prava učenika iz ovog Kodeksa i iz Zakona.
 
 
Član 22.
       Učenik i njegov roditelj ili staratelj imaju pravo da podnesu žalbu na ocenu.
       Žalba se podnosi direktoru škole u roku od tri dana, a za učenike završnog razreda u roku od 24 časa od dobijanja đačke knjižice, odnosno svedočanstva.
       Pravo na prigovor direktoru škole u toku školske godine ima učenik, odnosno roditelj, u roku od tri dana od saopštenja ocene.
 
Član 23.
       Direktor škole u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom u roku od tri dana odlučuje po žalbi ili prigovoru.
       Ako direktor škole oceni da je prigovor ili žalba osnovana, i da je ocena suprotna zakonu, obrazuje komisiju za proveru znanja učenika.
       Ocena komisije je konačna.
 
 
8. OBAVEZE NASTAVNIKA I DRUGIH RADNIKA ŠKOLE
 
Član 24.
       Obaveze nastavnika su da:

• dolaze u školu najkasnije 15 minuta pre početka nastave, odnosno prvog časa
• na vreme odlaze na čas
• dolaze u školu prikladno odeveni i obuveni
• na vreme obaveste sekretara, direktora škole ili pedagoško-psihološku službu o neodložnom izostajanju sa nastave, radi organizovanja nastave
• redovno izvršavaju obaveze utvrđene nastavnim planom i programom i godišnjim programom rada škole
• brinu o boravku i bezbednosti učenika u školi, od početka nastave i drugih aktivnost, do njihovog završetka
• koriste opremu i inventar škole, kao i ostali potrošni materijal, samo u službene svrhe
• probave odobrenje ovlašćenog lica u slučaju kada iznose sredstva ili dokumenta škole
• poštuju propise o pušenju u prostorijama škole koje su namenjene u te svrhe
• poštuju propise o zabrani unošenja i konzumiranja alkohola, opijata i narkotika
• poštuju propise kojima je zabranjeno ispoljavanje stranačke pripadnosti, pripadnosti verama i sektama, kao i svakog oblika nacionalizma

 
       Protiv radnika koji ne poštuje obaveze propisane zakonom, propisima donetim na osnovu zakona i ovim Kodeksom, pokreće se disciplinski postupak za povredu radne obaveze.
 
Član 25.
       Dežurni nastavnik je dužan da:

• na posao dođe 30 minuta pre početka nastave
• brine o početku i nesmetanom izvođenju nastave, bezbednosti i ponašanju učenika u toku svog dežurstva i smene
• uredno vodi knjigu dežurstva i u nju upisuje sve promene koje su od značaja za život i rad u školi, a posebno nastale štete, odsustva i zakašnjenja nastavnika
• dežurni nastavnik snosi svu odgovornost za površan rad kojim je naneta materijalna šteta ili se ometa red i rad u školi

 
       Rasporedom dežurstva direktor škole određuje dežurne nastavnike, vreme i mesto dežurstva.
 
Član 26.
       Odeljenski starešina je dužan da:

• brine o ukupnom životu, radu i uspehu odeljenske zajednice za koju je zadužen
• vodi evidenciji o vaspitnom radu, uredno vodi razrednu knjigu i blagovremeno prati realizaciju rasporeda časova u svom odeljenju
• pravda izostanke učenika na osnovu lekarskog opravdanja ili opravdanja roditelja ili staratelja
• obaveštava roditelje ili staratelje o izostajanju učenika dužem od osam dana, a prema potrebi, u saradnji sa sekretarom škole i pedagoško-psihološkom službom, obaveštava i druge nadležne organe
• upisuje u đačku knjižicu ocene i potrebna obaveštenja za roditelje ili staratelje, i kontroliše da li su obaveštenja primljena
• brine o svom odeljenju i pomaže u održavanju reda za vreme predavanja, priredbi i drugih manifestacija koje se organizuju za učenike u školi i van škole
• vodi postupak za utvrđivanje povrede obaveza i nanete štete od strane učenika i roditelja
• sarađuje sa roditeljima učenika putem neposrednih kontakata, i saziva redovne, a po potrebi i vanredne roditeljske sastanke

 
Član 27.
       Međusobni odnosi nastavnika, ostalih radnika i učenika u školi zasnovani su na uzajamnom poštovanju ličnosti, razumevanju i pružanju pomoći u realizaciji obrazovno-vaspitnog rada.
 
 
 
 
 
9. OBAVEZE POMOĆNO-TEHNIČKIH RADNIKA ŠKOLE
 
Član 28.
       Obaveze pomoćno-tehničkih radnika su:

• da dođu na posao 15 minuta pre radnog vremena
• svakog radnog dana održavaju čistoću školskih prostorija, dvorišta i sportskih terena
• da pomažu u radu dežurnim nastavnicima i dežurnim učenicima
• dežuraju na mestu koje je utvrđeno rasporedom dežurstva
• ne udaljavaju se sa svog radnog mesta bez dozvole direktora ili sekretara škole
• u stalnoj saradnji sa dežurnim učenicima i nastavnicima prate kretanje učenika i stranih lica, i preduzimaju mere da se očuva red i mir, a posebno bezbednost učenika, radnika i imovine škole
• predaju učionice i ostale prostorije škole čiste i uredne radnicima druge smene
• svakodnevno pregledaju i prate higijenu i urednost učionica i ostalih prostorija škole
• utvrđuju stanje opreme i objekata škole
• blagovremeno traže materijal potreban za rad
• po završetku rada preduzimaju sve neophodne mere da se obezbede objekti škole, provere grejne, vodovodne i druge instalacije, pogase svetla, zatvore prozori i zaključaju sva vrata

 
 
10. PRAVA I OBAVEZE RODITELjA ILI STARATELjA I OSTALIH LICA KOJA KORISTE USLUGE ŠKOLE
 
Član 29.
       Roditelj ili staratelj učenika ima pravo da:

• se redovno informiše o učenju i ponašanju svog deteta
• sarađuje sa odeljenskim starešinom i svim strukturama škole
• u slučaju potrebe razgovara sa predmetnim nastavnikom
• daje svoj stručni i svaki drugi doprinos u ostvarivanju planiranih zadataka škole, poboljšanju uslova života i rada škole
• podnese prigovor na ocenu u skaldu sa članom 22 ovog Kodeksa
• uloži prigovor direktoru škole na neprimereno ponašanje nastavnika, stručnog saradnika i drugih zaposlenih radnika, u skladu sa članom 21 ovog Kodeksa

 
Član 30.
       Roditelj ili staratelj ima dužnost da:

• poštuje pravila ponašanja, u skladu sa Kodeksom
• u školu dolazi prikladno obučen
• poštuje integritet nastavnika i svih zaposlenih u školi
• redovno prisustvuje roditeljskim sastancima i odazove se pozivu odeljenskog starešine ili drugog nastavnika, u skladu sa svojim mogućnostima
• prema potrebi pruža pomoć u realizaciji vaspitno-obrazovnog procesa
• poštuje pravila reda, naloge i predloge dežurnih učenika, nastavnika i uprave škole
• poštuje zabranu zadržavanja u hodnicima i ulaska u učionice za vreme trajanja nastave
• na zahtev dežurnog učenika i nastavnika napusti prostor i objekat škole u slučaju nedoličnog ponašanja.

 
       U slučaju neprimerenog ponašanja, izazivanja sukoba sa učenicima, drugim roditeljima ili radnicima škole, roditelju može da se uskrati pravo pristupa u prostor škole.
 
Član 31.
       Prikupljanje finansijskih sredstava od učenika škole ne može se vršiti bez saglasnosti roditelja.
 
Član 32.
       Svako lice koje nije učenik ili radnik škole, a koje koristi usluge škole, dužno je da na ulaznim vratima pokaže ličnu kartu, službeni poziv ili drugu ispravu, radi identifikacije.